AMERIKA ZADAJE RAZORAN UDARAC RUSIJI! Na ovo su čekali duže od godinu dana! Izvori iz Bele kuće tvrde: "Tramp će potpisati", EU strahuje!
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Predstavnički dom SAD usvojio je zakon o sankcijama i carinama protiv Rusije, a Trampov potpis se očekuje narednih dana.
- Zakon daje predsedniku ovlašćenje da uvede carinu do 500 odsto na ruski uvoz i do 100 odsto na robu iz zemalja koje kupuju rusku naftu i gas.
- Mera je izazvala bojazan da bi mogla da pogodi i saveznike, uključujući EU, jer tekst ne precizira da li se Unija tretira kao jedna zemlja.
Američkim medijima, ali i globalno i dalje je glavna priča iz Vašingtonaodluka Feda od srede da podigne kamatne stope, prvi put od 2023. godine, za 0,25 procentnih poena.
Jednako ih je u septembru, zbog inflatorne pretnje, podigla i Evropska centralna banka (ESB). Fedove kamate sada su u rasponu od 3,75 do 4,00 odsto, a tri ključne stope ESB-a iznose 2,50, 2,65 i 2,90 odsto.
Nisu potpuno uporedive, ali daju sliku. Tramp je dao svoj doprinos tvrdnjom da bi američke kamate trebalo da budu 1 odsto ili niže.
Medijski interes privukla je i njegova reakcija na najavu da bi Kanada mogla da postane prva pridružena članica EU. Zapretio je "veoma visokim carinama" EU ako je taj potez zamišljen kao "neprijateljski čin".
Demokrate su pokušale amandmanom da pojasne da se EU ne smatra jednom zemljom, ali zatvoreno pravilo rasprave nije dozvolilo da se o njemu glasa na plenarnoj sednici.
Pobuna u obe stranke
U takvom okruženju manji interes izazvala je vest koja se čekala duže od godinu dana. Predstavnički dom američkog Kongresa u sredu je sa 262 glasa "za" i 159 "protiv" usvojio zakon o sankcijama i carinama kojim želi da se poveća ekonomski pritisak na Rusiju zbog rata u Ukrajini.
Stranačka disciplina nije izdržala: za je glasalo 58 demokrata (152 protiv), a protiv sedam republikanaca (203 za). Za je glasao i jedan nezavisni poslanik.
Zakon sada ide na potpis Trampu, a iz Bele kuće potvrđuju da se njegov potpis očekuje narednih dana.
Neizvesnost će ipak visiti u vazduhu dok Tramp ne stavi onaj karikaturalni potpis, jer se zakonu protivio više od godinu dana. Inicijator je bio u julu preminuli senator Lindzi Grejem, koga je u Senatu zamenila sestra. Grejemov kabinet je 10. jula, dok je senator bio u desetoj ratnoj poseti Ukrajini, objavio dogovor sa Belom kućom kojim je Tramp pristao na glasanje. Idućeg dana Grejem je umro u Vašingtonu, u 71. godini.
Trampova podrška konačno je obezbeđena nakon što je u paket uneto i petogodišnje produženje Zakona o sankcijama Iranu iz 1996. godine, koji je trebalo da istekne ove godine.
AFP podseća da Tramp kontrolu nad sankcijama i carinama radije drži u svojim rukama nego da politiku određuje Kongres.
Trampov stav o Rusiji i dalje je netransparentan. Ove nedelje pozvao je Ukrajinu da prestane da napada ruska postrojenja za proizvodnju dizela. Kremlju je, nakon nedavne posete pregovaračkog tima Vitkofa i Kušnera, jasno da američki predsednik sada ima važnije brige od Ukrajine: izbore u novembru i krizu u Zalivu, a kineski predsednik Si Đinping 23. septembra dolazi u Vašington.
Vest da je ruski oligarh Umar Kremljov platio deo zabave nakon svadbe Trampovog najstarijeg sina baca ozbiljnu sumnju na predsednikove planove. Zakon mu daje ovlašćenje da odustane od novih sankcija Rusiji ako potvrdi da je to u nacionalnom interesu SAD.
- Nemate mnogo ovakvih glasanja u Kongresu koja utiču na globalne, geopolitičke sukobe - rekao je u raspravi republikanac Majkl Mekol iz Teksasa, jedan od predlagača.
Zakon će, dodao je, direktno uticati na sukob koji preti istočnoj Evropi i samom NATO-u, može dovesti do njegovog okončanja i privesti Putina za pregovarački sto.
Zvuči podsticajno, ali nerealno je očekivati da bi jedan zakon mogao da primora Putina na pregovore koji nisu u skladu s njegovim ratnim ciljevima.
Zakon nosi naziv "Lindsey O. Graham Sanctioning Russia and Iran Act of 2026". Cilja rusku energetsku i odbrambenu industriju, zvaničnike, banke i "flotu u senci", tankere koji zaobilaze postojeće sankcije.
Zabranjuje izvoz američkih energenata u Rusiju, nova ulaganja i kupovinu ruskog državnog duga, a predsedniku daje ovlašćenje da na ruski uvoz uvede carinu do 500 odsto.
Najvažnija je odredba o trećim zemljama: carine do 100 odsto na svu robu iz pet najvećih kupaca ruske nafte i gasa, kao i iz zemalja koje pomažu u zaobilaženju sankcija. Za gas postoji izuzetak ako neka zemlja kupuje manje od 15 odsto ukupnog ruskog godišnjeg izvoza i pritom smanjuje uvoz.
Poseban problem je EU. Zakon ne određuje smatra li se Unija jednom "zemljom", a demokratski amandman o tome nije pušten na glasanje. Ostaje otvoreno može li Vašington carinsko ovlašćenje da primeni na Uniju kao celinu ili samo na pojedine članice.
Kina i Indija najveći su kupci ruske nafte, slede Turska i EU. Unija kao celina i dalje kupuje gotovo polovinu ruskog tečnog gasa i gotovo trećinu gasa iz gasovoda, daleko iznad praga od 15 odsto koji otvara vrata izuzetku.
Mađarska uvozi ruski gas, Slovačka naftu kroz naftovod Družba, a Francuska tečni gas.
Zakon pisan protiv Moskve tako stvara pravni temelj i za carine Briselu, a potencijalno i Japanu ili Turskoj, članici NATO-a. Budimpešti više ne pomaže ni lična veza: Viktor Orban, Trampov ideološki istomišljenik koji je prošle jeseni od Vašingtona izdejstvovao izuzeće od sankcija na ruske energente, u aprilu je izgubio vlast, a nova vlada Petera Mađara ruski gas i naftu i dalje kupuje.
- Pratimo napredak ovog dokumenta. Spada u kategoriju neprijateljskih postupaka, a nametanje dodatnih sankcija od strane SAD-a sigurno bi zakomplikovalo napore za postizanje mirovnog sporazuma u Ukrajini - rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Indija je, pak, upozorila Vašington da bi carine zbog kupovine ruske nafte mogle da naštete bilateralnim odnosima.
Strah od prevelikih ovlašćenja
Većina demokrata glasala je protiv jer smatra da zakon Trampu daje prevelika carinska ovlašćenja koja bi mogao da okrene protiv saveznika, a ovlašćenja za sankcije Rusiji već ima, ali ih ne koristi. Zakon mu, tvrde, i previše olakšava izbegavanje sankcija pozivanjem na nacionalni interes.
Demokrata Don Bejer iz Virdžinije predvideo je da će se pobornici Ukrajine pokajati: "Da, odmah nakon toga moći će da kažu: 'Stali smo uz Ukrajinu.' Ali kada Donald Tramp uvede nove carine našim saveznicima i izuzme Rusiju od sankcija, propagandna pobeda Putina biće trajna, a šteta ugrađena u američki zakon."
Desetak republikanaca, prenosi CNN, privatno je tražilo od stranačkog rukovodstva da izbaci carinska ovlašćenja, strahujući od rasta cena uoči izbora. Blumberg piše da su glasanje odlagali i lobisti Američke trgovinske komore i drugih poslovnih udruženja, zabrinuti da zakon stvara pravni temelj za novi, široki carinski režim prema trgovinskim partnerima.
Ukrajina je zakon pozdravila, ali zabrinutost u obe stranke, među lobistima i u svetu razumljiva je. Sijev dolazak za nedelju dana mogao bi da pokaže koliko je Tramp spreman da ide kada je reč o carinama. Ako do tada potpiše zakon.
(Kurir.rs/Jutarnji.hr)